MY FIRST DIY PICTURE

Ha, ha, opet ja o meni. Malo me grize savest...mada nisam sigurna da li treba, ovo je ipak moj blog...Uglavnom, ovo je moja prva slika, za sada i jedina koju sam  odstampala. Rucno, naravno. Handmade. To je bilo pre cetiri godine (zar je vec proslo toliko), ali nema veze, kao da je juce bilo,

a za vas to moje vreme nista ne znaci jer vi sad prvi put vidite ovu sliku.

Ovako, krenem ja na kurs slikanja na svili u "Djuri Salaju". Ushicena i presrecna sto uopste postoji

neki kurs slikanja na tekstilu, svili..ma, uzimam. Idem. A tamo, tamo sam bila jos

srecnija. Isla sam tri meseca subotom. Kao prvo, moja divna profesorka akademski slikar

Marijsa Saraz Takac. Ona je mene odusevila svojim optimizmom, idejama, ljubavlju prema

umetnosti uopste i pre svega prema tekstilu. I sa svojim zivotnim stavovima. A i sa svojim

umilnim i duhovitim glasom. Svi smo je voleli. Bilo nas je desetak. Ne mogu reci da su bili neki uslovi,

niti je to bio neki specijalan studio, jedna obicna poveca ucionica starog zdanja, visoki plafoni,

stari drveni prozori, velika tabla, drveni ormarici i cak, i jedan klavir u cosku. Sto na sredini

i na njemu mnogo boja i cetkica, novina, cinijica sa vodom, cinijica za vosak (imale smo i privilegiju da uzivamo u jednom casu operskog pevanja koji se odrzavao dok smi mi radile). To je bio svet

kakav se meni svidja. Marija se uvek pojavljivala sa gomilom knjiga, casopisa, boja, materijala

i raznih spravica. Ja sam vec radila, sto bi se reklo, svojom tehnikom i bila sam veoma zadovoljna,

usavrsavala sam je vremenom ali su me zanimale i ostale tehnike. Mogu reci da je Marija bila fascinirana, tacnoscu kojom su moji radovi bili izvedeni. Ih, laska, od  jedne takve osobe i strucnjaka. Uglavnom,

mi smo dobijali po parce materijala svaki put, svila, ili belo platno i imale smo svaki put

neki zadatak. Pile smo kafu, caskale, uzivale u radu. Zaista je bilo divno. I da ne duzim i dalje,

moram reci da nisam svoje znanje o svili stigla da koristim. Nastavila sam da radim ono sto sam

radila i pre tog kursa. Posle zavrsenog kursa bila je priredba (Galerija "Crnjanski" u okviru zgrade gde

je Djuro Salaj) sa urucenjem diploma o zavrsenom kursu i svi smo imali zadatak da uradimo po jednu

sliku. I tu krecu muke sta uraditi i kojom tehnikom. I evo, sta je ispalo.

Uvek su me privlacili africki motivi i boje, a tako je i dan danas. I ja odabrah jednu sliku, moram

reci da nisam imala pojma kako ce to ispasti uopste. Uzela sam jednu sliku sa interneta koja mi se mnogo dopadala, vidi se dole, crno bela, povecala je na potrebnu meru i krenula. Slika koju sam koristila, ocigledno nije ni bila nekog kvaliteta kada se poveca, ali koristila je kao shema.

Koristila sam mnogo zivih boja, ali sam upotpunila sa malo sljokica i svetlucavog konca u boju.
Nemojte me drzati za rec, ali verujem da na svetu ne postoji slika sa svim ovim kombinacijama.
Ha, jos moze i da se pere posto su to boje za tekstil. Profesorka je bila zadovoljna, ali i iznenadjena.
Tako nesto jos nije videla, kaze. Ako je neko negde video ovakav spoj slobodno neka mi javi, rado
bih to videla.

Ovako to izgleda moja slika na toj izlozbi. Ima jednu manu a to je sto nema ram. Ih, nisam razmisljala.

Ja sa diplomom.

Moja profesorka i ja. Ja presrecna, sto se da primetiti. Vrlo je uocljivo.

Ovo su neki od radova slikanja na svili, vesele divne esarpe, a tu su i moje majice i bluzice.

Tu su takodje bili i polaznici nekih drugih kurseva kojima su takodje bile urucene diplome na toj priredbi.

Sve u svemu, divan dan za mene, predivan kurs sa predivnom zenom koja sada vodi

atelje "Kolorit" u Takovskoj ulici, sve su jako vredne, a bile su i u novinama BLIC ZENA.

Ja sam isla nekim drugim putem, ali sam u kontaktu sa Marijom i nameravam da odem

do ateljea jedne subote i da ih islikam i podelim sa vama tu divotu.