MONDAY NIGHT

Nadam se da ste lepo proveli praznike i uzivali u

nekoj blagoj tisini i spokojstvu koja svakako vlada

kada su, vecinom ili za vecinu, neradni dani.

Nisam prisla kompjuteru, pa evo, do veceras.

A meni se vise cini da je veceras sunday night vise nego monday night. Jupi, cetiri radna dana, a ja vam pisem potpuno bez plana.

Da li da sednem za komjuter ili ne,

da li da do sutra zaboravim sve?

Ah, otvorih omiljene blogove i

ugledah omiljene likove, 

odjednom osetih ponovo zar i potrebu

da napisem par reci na blogu.

Kao prvo, slika koja tako opisuje moje stanje

da je to neverovatno! (preuzeto sa Facebook-a).

Zao mi je i malo sam bila i iznenadjena sto su skoro, citaj-

vecina, prodavnica radile. Zao mi je bilo tih ljudi sto nisu imali taj mini odmor kao ja. I tu se namecu mnogo pitanja, a

jedno od njih je svakako-Kuda sve to vodi? Ne dopada mi se.

U pauzama izmedju dve ture pecenja bakinih kolaca, napisem po jednu recenicu. Same idu kako one hoce, uopste nisam nista planirala, mada, znate mene, hiljadu stvari i zelja u glavi. Razmisljam da u zadnjih par komada kolaca tj u testo dodam aromu maline,da vidim kako ce to ispasti. Bakin kolac sa ukusom maline.

Zasto da ne? Do kraja posta cu to verovatno i uraditi pa cu

vam reci da li je plan bio dobar ili nije. Kupila sam i boju

za kolace i to planiram da stavim u testo za palacinke. Palacinke u boji! Mozda, mozda sam trabala da budem kuvarica..(kao sada nisam) cim je moj muz, devica, a znate kako su device stroge i visokih standarda, rekao-Duso, ti si trebala da budes kuvarica! Kompliment od Device znaci stvarno da se mnogo dobri u necemu jer, oni svakako ne daju tako lako ni pohvale, a kamoli prave komplimente! Neke od vas to sigurno i znaju. Dakle, nekada eto

imam neku ideju da dobro zacinim neko jelo necim novim. Bice

problema ako budem morala da drzim dijetu jer ja zaista volim

da jedem i ne mogu gladna. Takodje, ta ista devica je rekla-Duso, ti bi sve priznala kada bi te mucili gladju. Istina. Usput,

pre neki dan sam kupila farmerice za broj vece od onih sto nosim

da napravim sorc posto u proslogodisnji nisam mogla da udjem!

Dobrodosla u klub. I ja da pocnem da mislim o kilazi ili bolje

reci o vezbanju!

Ponekad se pitam da li sam ja uspesna ili neuspesna, uopste u zivotu? To je tesko odgovoriti jer cim mi nesto ne ide, ja pocnem da planiram sta cu dalje ili pridjem toj stvari koja mi ne ide sa druge strane i tako resim problem. Takodje ne znam da li sam optimista ili pesimista? Zato sam odavno smislila pravac-Optimizam u pesimizmu sto, mislim, da odgovara savrseno danasnjim vremenima. Takoreci da zivimo u pesimizmu ali zato smo optimisti...

Pola sata je sasvim dovoljno da dnevno posvetite sebi. To se jednostavno mora radi neke psihicke ravnoteze. Vase je da odlucite sta cete raditi tih pola sata. Staviti masku, procitati novine, napraviti salatu, naci neku majicu za koju se mesecima pitamo gde je...nesto samo za vas...

Dva minuta ce mi trebati da se spremim sutra za posao jer cu se obuci lezerno i vec znam sta cu. Moje tigraste sandalice, braon

majicu, drecavo zeleno-zute pantalone i tigrastu torbu. Volim ovu kombinaciju.

Bakin kolac sa ukusom malina je divan, da znate! 

Na ovoj slici dole sam ja. Slika je napravljena jos pre par

godina i to u jednom, moze se reci zaboravljenom selu,

blizu Kursumlije gde zivi svega nekoliko ljudi, gde se

"cuje" tisina, a mrak je "pravi" mrak, a stvari koje operete  vodom koja tamo izvire su nestvarno bele ... 

Inace, bas volim ovu sliku.

Kisses!