TU I TAMO

Eh, sta da vam kazem. Dan posle koncerta. Grad. Setnja. Shopping. Uzivanje.

Nisam jos skinula majicu sa koncerta. Ne skida mi se!

Novi kafic restoran "Toro" u pristanistu. Kazu da je to novo fancy mesto i da je ludnica od

jutra do kasno uvece. Pored njega je "Frida" i cini mi se jos jedan kafic, ne secam se imena. Oni koji

su verniji nocnom zivotu bolje znaju od mene. Jasno bi mi bilo i da nisam sve to znala jer sam videla

par  poznatih faca za sankom i maksimalno doterane devojke u basti. Nije tesko shvatiti. Mi se

bas nismo uklapale ali u tome je bila draz. Inace, mesto je jako lepo uradjeno unutra, prilicno

odmereno i jednostavno. Meni se dopalo. Takodje je ogromna, otvorena kuhinja gde mozete videti

kako se sprema. Super je.

Zar ne izgleda divno, setnja pored reke, kafici, palme...kao da nije kod nas...Mislila sam, kao da je

na moru...

 A nekada je sve bilo ovako..hm, ovo jos i dobro izgleda kako je bilo nekada..puno ogromnih lanaca, ogromna brodska sidra, koja su i sada veca od mene...napustena i zardjala...Ovo je odmah pored kafica, ali verujem da ce ubrzo svetlost dana ili svetla noci ugledati jos neki novi kafic

Dokaz da znam kako je bilo nekad je i ovaj dole. Moj tata i ja na brodu.

Jos od malena sam dolazila u pristaniste.

Vocni koktel u Knezu, pauza od shopping-a. Kombinacije-kupina i karamela ili ako hocete visnja i breskva,

divni prirodni kokteli i tako osvezavajuci. Uzele smo i mojito sa mentom ali mi se to nije preterano

dopalo. Vise mi se svidjaju kokteli sa vockicama. Steta sto sam se upravo ja pravila pametna
sa mojitom i zavidno sam gledala sestru i moju cerku kako uzivaju u vockicama, a ja samo probala.

Vracamo se u pristaniste gde smo se parkirale (50 din sat) kada smo dosle u "Toro".

Ah, da, zaboravih da kazem da smo tamo bile na rucku, ako se to moze

nazvati bas ruckom, bar nije rucak u tradicionalnom smislu jer je bilo na meniju ovo-

lignje, sushi, gambori, biftek, pomfrit sa parmezanom i jos ponesto.. Lepo, ukusno

ali za ovdasnje apetite previse fensi i premalo, ali dobro.Takvo je mesto.

Nisam ga slikala iznutra, bilo mi je neprijatno, ali prosetajte, bar pored ako ne

na rucak jer cene nisu bas male ali lepo je prosetati pored reke i uzivati u, ipak,

tisini i suncu, nadomak centra grada. Ja nisam u fazonu fancy mesta, cak volim

da ih zaobilazim iz inata, a razlog zasto smo se nasle bas tu je zato sto sestrin rodjak

tu radi, tek se otvorilo, pa nas je zvao. Eto.

Knez - zivo i ludo kao i uvek

Tina Turner in Belgrade

Zatim, sledeceg dana, smo bile na pijaci u Pancevu, pa svratile u novootvoreni  Aviv park (mislim-on se otvorio ima 2 god, ali  nikako da svratim), pa smo iskoristile priliku da svratimo. Klasika. Kao i u

trznim centrima, ja kupila sorc. Nista specijalno.

Zatim, spremih pokloncic za sestru, mora malooo...

Majica sa ogrlicom iz NALEPI! Radnjice i futrola za punjac mobilnog telefona.

Moram vam reci da, babuska, svakako nije slucajno tu. Obe smo bile jako vezane

i obozavale nasu baku ruskinju.

 

To je to.

Volim, volim Beograd! Volim sto sam rodjena u Beogradu, volim sto ga volim,

volim sto mi je blizak i volela bi cesce da skitam beogradskim ulicama!

P.S. I dalje trosim isti isti same lipstick! Ali zasto nisam bacila potrosene?

Verovatno zato sto obozavam ovaj karmin. Koristim ga i umesto Labella.

Dovoljno hidrantan, nije suv, nije masan. Boja prirodna. Perfect.

PROLECNE ROLNICE

Pravila ja-nije tesko.

Inace, posle buvljaka u Pancevu i Aviv parka, otisle smo u Makao u gradu.

Imam samo reci hvale za taj restoran. Jednostavan restorancic, ljubazni i usluzni

nasi konobari i sveza hrana sa pristupacnim cenama. Ja sam se u prolecne rolnice zaljubila,

sto bi rekli, na prvi zalogaj i konacno sam ih napravila samo sto sledeci put necu da ih przim

u ulju vec cu da ih samo zapecem u rerni. Ako ima zainteresovanih, napisacu postupak.

Jednostavno je ali ukusnooo MAXIMALNO.

Klaudija, moja sestra, i ja smo resile da nam bude tradicija da idemo u kineski restoran kad

god ona dodje u Beograd (i u McDonalds, kaze da je ovde mnoogo jeftiniji), a i da nadjemo

neki restoran gde cemo se ljudski najesti. Steta sto se nismo ranije toga setile. Ali nema veze,

nikad nije kasno. Samo cemo narucivati MANJE nego sto su oci gladne jer nismo ni pola

pojele ali, sreca, tamo praktikuju da  vam spakuju pa sam ja gusku sa susamom gustirala

i sutradan. Kao i staklaste nudle sa povrcem. Divota.